Naziv tiroidna žlezda (eng. thyroid gland) osmislio je Tomas Varton (Thomas Wharton, 1614–1673) i prvi put ga koristi 1646. godine. Naziv potiče od grčke reči za štit – thyreos (θυρεός). Oblik štita koji se koristio u Staroj Grčkoj podseća na oblik lobusa štitaste žlezde i tiroidne hrskavice larinksa. Ovo je razlog zašto ispravno reći štitasta žlezda (nalik na štit), a ne štitna žlezda, što bi označavalo da štiti svojim položajem.
Sve do doba renesanse anatomija normalne štitaste žlezde nije bila poznata. Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci, 1452–1519) je prvi 1503. godine prikazao tj. nacrtao normalnu štitastu žlezdu, koju je smatrao strukturom koja popunjava prazan prostor u vratu. Tada se smatralo da ova struktura ili “podmazuje” vrat ili ga čini estetski prihvatljivijim. Funkcija štitaste žlezde u to vreme nije bila poznata.
Najznačajnije ime u hirurgiju štitaste žlezde je Teodor Koher (Theodor Emil Kocher, 1841-1917). koji je više nego bilo koji drugi hirurg pre i posle doprineo razvoju hirurgije štitaste žlezde. Pre pojave Kohera operacije štitaste žlezde su imale visoku stopu smrtnosti, pa su jedno vreme u Francuskoj bile i zabranjene. Teodor Koher je usavršio operativnu tehniku tiroidektomije, doprineo razumevanju nastanka jatrogenog hipotiroidizma i postoperativne tetanije. Osnovni principi hirurške tehnike koju je razvio Teodor Koher važe i danas. Koher je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu, kao prvi hirurg do tada, za doprinos fiziologiji, patologiji i hirurgiji štitaste žlezde.
