Postoji više različitih testova pomoću kojih se može postaviti dijagnoza problema sa radom štitne žlezde.
Na osnovu uzimanja anamneze i nakon fizičkog pregleda, ukoliko postoji sumnja da je po sredi nepravilno funkcionisanje štitaste žlezde, preporučuju se dalja ispitivanja.
Uobičajene provere uključuju testove krvi za proveru statusa hormona štitne žlezde, biopsiju aspiracije tankom iglom za procenu kvržica i čvorova i ultrazvučni pregled štitaste žlezde.
Provera statusa hormona štitaste žlezde
Ovi testovi se rade iz krvi. Pored otkrivanja statusa hormona, ovi testovi su korisni kod praćenja efikasnosti lečenja.
Putem ovog testa procenjuju se nivoi tireostimulirajućeg hormona (TSH)
i dva tiroidna hormona – tiroksina (T4) i trijodtironina (T3).
Ovim testom se utvrđuje da li je štitaste žlezda nedovoljno aktivna – hipotiroidna ili je preaktivna – hipertiroidna.
Testovi na autoantitela
Autoantitela na štitastu žlezdu su još jedna vrsta testa iz krvi, sa ciljem otkrivanja ili isključivanja autoimune bolesti kao uzroka problema sa štitastom žlezdom.
Postoje tri glavna autoantitela koja se testiraju, a koja ukazuju na prisustvo ili odsustvo Hašimoto sindroma, Grejvsove bolesti i druge autoimune bolesti, poput reumatoidnog artritisa.
Dodatne analize krvi
Postoji još par testova iz krvi koji se preporučuju kako bi se ispitala sumnja na oboljenje štitaste žlezde.
Nivo Kalcitonina
Kalcitonin je hormon koji proizvode C ćelije štitaste žlezde i oslobađa se kada je nivo kalcijuma u krvi visok, što se dešava kod medularnog karcinoma štitaste žlezde, tako da se ovi parametri mogu pratiti i nakon lečenja ove vrste karcinoma.
Karcinoembrionalni antigen ili CEA
CEA je takođe test krvi koji se preporučuje za praćenje nakon lečenja različitih vrsta tumora.
Aspiraciona biopsija tankom iglom
Aspiraciona biopsija tankom iglom se najčešće koristi kod provere čvorova na štitastoj žlezdi.
Procedura podrazumeva ubadanje tanke igle u čvor kako bi se uzeo uzorak ćelija, koji se dalje analizira radi detaljnije dijagnoze.
Ultrazvuk štitaste žlezde
Ultrazvuk je bezbedan, precizan, neinvazivan i lako dostupan način snimanja koji se može koristiti za uvid u stanje štitaste žlezde.
Ultrazvuk koristi zvučne talase koji se prenose kroz sondu.
Na vrat se nanosi gel koji pomaže u prenošenju ultrazvučnih talasa iz sonde.
Prilikom ultrazvuka se ne koristi štetno zračenje.
Ovom metodom se snimaju tiroidne ciste, čvorovi, strume (uvećanje štitaste žlezde) i sumnjivi tumori.
Scintigrafija štitaste žlezde
Izotopsko skeniranje štitaste žlezde se koristi za određivanje funkcije štitaste žlezde.
Ovom prilikom se ubrizgava supstanca slična jodu da bi se utvrdio obrazac ponašanja štitaste žlezde – da li je preaktivna, kao što je u slučaju Grejvsove bolesti, subakutnog tiroiditisa i toksične multinodularne strume.
CT Scintigrafija štitaste žlezde
Kompjuterska tomografija ili CT scintigrafija se, takođe, može koristiti za ispitivanje sumnjivih patologija štitaste žlezde.
Iako nije tako precizan kao ultrazvuk za identifikaciju patologije unutar same štitaste žlezde, CT je koristan za istraživanje limfnih čvorova na vratu, grudima i regionu štitaste žlezde.
CT scintigrafija se koristi i za ispitivanje prirode strume, koliko se proširila, zatim ako se sumnja na karcinom štitaste žlezde, može se utvrditi da li se tumor proširio na okolne organe.
CT scintigrafija koristi rendgenske zrake za stvaranje slike poprečnog preseka štitaste žlezde i okolnih struktura.
Mana ovog testa je ta što postoji izvesna izloženost štetnom zračenju, za razliku od ultrazvuka.
