Zanimljivosti

Hašimotov tireoiditis – šta treba znati o njemu

Hašimotov tireoiditis - šta treba znati o njemu

Hašimotov tireoiditis – šta treba znati o njemu
Hašimoto štitna žlezda – autoimuni poremećaj
Nulta ili prva faza
Druga faza
Treća faza
Četvrta faza
Peta faza
Zaključak – redovni pregledi su preporučeni

Štitasta žlezda često oboli ili bude delimično oštećena, te za to imamo posledice kao što su gojenje, neuredan san, sporija cirkulacija, i mnogi drugi simptomi. Ukoliko se ne proveri na vreme, mogu se sprečiti neki ozbiljniji simptomi.

Jedno od najčešćih tipova zapaljenja štitaste žlezde je Hašimotov tireoiditis, nazvan po doktoru Hakaru Hašimotou koji ga je prvi opisao 1912. godine. Evo šta treba da znate o ovom poremećaju.

Hašimoto štitna žlezda – autoimuni poremećaj

Autoimuni poremećaji nisu česti ali ako gledamo štitastu žlezdu, Hašimotov tireoiditis je jedan od učestalijih tipova zapaljenja štitaste žlezde. Radi se o autoimunom poremećaju, što znači da same ćelije imunog sistema napadaju štitastu žlezdu.

Ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme, Hašimotov tireoiditis za posledicu uvek ima hipotireozu, što je umanjenje T3 i T4 hormona štitaste žlezde. To za posledicu ima sledeće simptome: nepodnošenje hladnoće, nedostatak znojenja, gojenje, usporen rad srca, umor i zamor, bolne grečeve u mišićima, suvu kožu koja se peruta, i druge.

Hipotireoza je sistemski poremećaj koji se mora lečiti inače se mogu javiti daleko ozbiljniji simptomi i druge autoimune bolesti.

Hašimotov tireoiditis se može pratiti u nekoliko faza:

Nulta ili prva faza

Ovo se zove nulta ili prva faza, u zavisnosti od literature. Ova faza se vrlo retko može primetiti. Tokom ove faze se ne proizvode antitela, a jedino je moguće predvideti oboljenje ukoliko neko u porodici već pati od Hašimotovog tireoiditisa. Moguće je primetiti predispozicije za poremećaj genetskim testiranjem. Redovna zdrava ishrana i vežbanje se preporučuju u svim slučajevima, pa ni ovo nije izuzetak.

Druga faza

Druga faza uključuje napad na štitastu žlezdu. Telo počinje sa proizvodnjom antitela. Tiroidni hormoni su uvek u granicama normale. Antitela su jedan od načina da se detektuje Hašimotov tireoiditis. U inicijalnoj fazi poremećaja, može doći do simptoma hipertireoze tj. povećanog lučenja T3 i T4 hormona, ali to je kratkotrajno.

Treća faza

Treća faza uključuje oštećenu štitastu žlezdu i njena sposobnost za proizvodnju hormona slabi. T3 i T3 su i dalje u referentnim granicama, ali postoji povećana proizvodnja tireostimulišućem hormona tj. TSH

Četvrta faza

Četvrta faza se već može zvati kliničkom fazom. Dobar deo štitaste žlezde je oštećen i tada se već mogu javiti simptomi koji se asociraju sa hipotireozom. T3 i T4 hormoni su ispod granica normale a gorepomenuti simptomi se javljaju. Hašimotov tireoiditis se najčešće pronalazi u ovoj fazi.

Peta faza

Peta faza je jako opasna i ovde se već mogu javiti i druge autoimune bolesti.

Zaključak – redovni pregledi su preporučeni

Ukoliko u porodici znate da je više predaka ili bliskog roda patilo od oboljenja štitaste žlezde, a u ovom slučaju Hašimotovog tireoiditisa, preporučuje se genetsko testiranje, ili usmerenije, pregled endokrinologa ili pregled endokrinog hiruga.

Ovaj poremećaj se smatra za najčešći poremećaj koji dovodi do hipotireoze kod ljudi u Severnoj Americi. Može dovesti do hipotireoze ukoliko se ne tretira na vreme, a to ključ svake prevencije su staranje o sebi i redovni odlasci kod lekara.